У раду се разматрају паремије и други облици малих фолклорних форми као извор за фразеолошке јединице на материјалу паремиолошких зборника Српских народних пословица Вука Стеф. Караџића (1836) и Пословица Ђуре Даничића (1871), као и у дескриптивним речницима, типолошки и контрастивно у односу на блиске словенске језике, и њихов однос према културном наслеђу.